Уз сеоске послове, Бранко Ивковић из Мале Босне бави се, за своју душу, писањем прича, у којима питким буњевачким језиком говори о свом животу, о родбини, другарима, догађајима у кући, у селу, на њиви, те свакодневним проблемима који дотичу малог, обичног човека.
Кроз многобројне тренутке свакодневице, бележи сопствена размишљања која су снажна, али одмерена, без намере да иког увреди или наведе на негативно дело. Бранко је човек једног дивног времена које полако нестаје, које хоће да нам отму баш зато што је вредело. Његово казивање је из душе... зато нико не остаје равнодушан кад душу отвори пред слушаоцима, као што је то било пред ђацима наше школе на Дан матерњег језика, 21. фебруара ове године.
Био је то, заиста, најлепши час буњевачке прозе, а наш гост Бранко Ивковић заслужио је пажњу малишана коју је и добио. Изузетне су прилике када имамо могућности да упознамо и чујемо надареног ствараоца писане речи из народа, уметника који наставља традицију ове врсте стваралаштва од памтивека и чији рад заслужује да се нађе у свеобухватном писаном издању како би био доступан ширем кругу читалаца.
Желели бисмо да нам Бранко Ивковић и ствараоци по пут њега што чешће буду драги гости у нашој школи.