Roditelji = treneri fer pleja u novim medijima

Zapamtite: Vaša deca mogu znati više od Vas o tehnologiji, ali Vi znate više o životu. I u ovoj oblasti oni treba od Vas da nauče sigurno da „hodaju“

Bez obzira na Vaša iskustva i stavove, deca i mladi neizbežno dolaze u susret s računarskom i komunikacijskom tehnologijom. Razvoj informatičke pismenosti je deo školskog programa. Važno je znati da će Vaša deca koristiti modernu tehnologiju i da je teško, pa i štetno za njihov razvoj zabraniti im korišćenje mobilnih, računara i interneta.

Iskustva pokazuju da nadzor roditelja i nadgledanje dečjih aktivnosti  na internetu predstavljaju važan korak u zaštiti dece i mladih, ali ni to nije dovoljno.

Roditelji nisu u prilici da stalno nadgledaju aktivnosti svoje dece na internetu. Osim toga, važnije je naučiti decu kako sigurno da  „hodaju" elektronskim medijima nego ih stalno „voditi za ruku". Kao što decu učimo kako da se nose sa uznemiravajućim i neugodnim događajima u svakodnevnom životu, kao i kako prepoznati i izbeći opasnost na ulici i u svojoj okolini, važno je naučiti decu kako da se sigurno koriste internetom i mobilnim i kako da prepoznaju moguću opasnost i rizična ponašanja. Takođe, važno je podučiti decu i mlade o preuzimanju odgovornosti za svoje ponašanje i o posledicama određenih postupaka, koje pogađaju njih same, ali i druge s kojima su u kontaktu. Pritom je važno poštovati njihovu nezavisnost, interese i aktivnosti u skladu s njihovim uzrastom, kao i koristiti se porukama koje su prilagodjene detetovom uzrastu.

Chat, blog, forumi i slična mesta na internetu, gde deca i mladi mogu razmenjivati mišljenja i komunicirati, vrlo su popularna, pa su stoga i privlačna osobama koje žele zloupotrebiti komunikacijske mogućnosti koje internet nudi. Zloupotreba vršnjaka najčešće uključuje preteće poruke, vređanje i širenje glasina te ucene koje jedno dete ili više njih upućuju drugom detetu. A zloupotreba odraslih najčešće uključuje lažno predstavljanje i manipulisanje s ciljem pridobijanja dece i mladih na nepoželjna ponašanja (najčešće seksualna).

Ako saznate da je Vaše dete bilo izloženo nasilju putem mobilnog i interneta, morate preduzeti ove korake:

·          naučite dete da ne odgovara na nasilne, preteće ili ikakve sumnjive sms ili e-mail poruke i telefonske pozive;

·          ne brišite poruke ili slike jer mogu poslužiti kao dokaz;

·          kontaktirajte provajdera internet usluga i prijavite primanje poruke;

·          kontaktirajte školu i obavestite ih o neprihvatljivom ponašanju/zlostavljanju ili eventualnim promenama raspoloženja i ponašanja kod djeteta;

·          kontaktirajte policiju ako poruke putem mobilnog i interneta sadrže pretnje nasiljem, uhođenje, napastvovanje, dečju pornografiju i sl., ili kada prethodni koraci nisu dali rezultate;

·          ako Vam je poznat identitet vionovnika, broj ili e-mail adresa s koje su uznemiravajuće i zlonamerne poruke upućene, svakako obavestite o tome policiju, mobilne operatere, provajdere internet usluga, školu.

Saveti za sigurno korišćenje mobilnih i interneta

• Nadimci kojim se deca predstavljaju koristeći se komunikacijskim uslugama putem interneta mogu izazvati reakcije drugih, što znači da bi bilo dobro izabrati nadimak koji neće provocirati.
• Većina chat-ova sadržava mogućnost zaustavljanja (Block) ili zanemarivanja (Ignore), kojima se zaustavljaju daljne poruke od neželjenih korisnika.
•  Ako je reč o nekome ko je jednostavno dosadan, blokiranje poruka najčešće je dovoljno da se problem zaustavi. No, ako je posredi osoba koja iznosi stvarne pretnje, važno je da dete o tome obavesti odraslu osobu u koju ima poverenja.
• Obratite pažnju i budite svesni pokazuje li Vaše dete uznemirenost nakon dobijenog poziva mobilnim ili nakon vremena provedenog na internetu. Obratite pažnju na detetove komentare ili promene u odnosima s prijateljima. Moguće je da će biti tajnoviti, nerado govoriti o svojim „on-line" aktivnostima i upotrebi mobilnog.
• Razgovarajte s detetom i pokušajte razumeti na koje se načine i za koje aktivnosti koristi internetom i mobitelom.
• Ograničite korišćenje računara tokom dana. Dobro je uvesti jasna pravila, npr. nema računara pre škole, pre spavanja, za vreme obroka ili pre nego što je urađen domaći.
• Naučite dete da ne prosleđuje niti komentariše sadržaje koji mogu nekoga povrediti.
• Razgovarajte s detetom o tome kada treba, a kada ne treba čuvati tajnu pred roditeljima, upozorite ga da s nepoznatim osobama (uključujući i one koje poznaje putem sms poruka i interneta) nije dobro imati tajne. Takođe recite da, kad se oseća neugodno ili zbunjeno zbog nečega što je doživelo, uvek može razgovarati s Vama.
• Razgovarajte s detetom o opasnostima interneta i naučite ga da ne ostavlja lične podatke ni fotografije na internetu i ne dogovara susrete s nepoznatim ljudima. Ako dete jako želi da se upozna s osobom koju je upoznalo preko interneta, naglasite da to mora biti na javnom mjestu i da nikako ne ide samo. Tražite da na prvi susret povede nekoliko drugova i drugarica ili odraslu osobu kojoj vjeruje.
• Objasnite deci i mladima opasnosti slanja svojih slika putem interneta, kao i pojam dečje pornografije. Nikad se ne zna šta će druga osoba učiniti sa slikama. Uz malo veštine i s osnovnim grafičkim programima moguće su razne fotomontaže. Objasnite im, da kad jednom pošalju fotografiju, nad njom više nemaju kontrolu, ne znaju što se dalje s njom događa. Naglasite da ne smeju slati svoje fotografije bez dogovora s Vama.
• Naglasite svojoj deci kako oni nisu krivi ako postanu žrtve elektronskog nasilja. Recite da im nećete zbog toga oduzeti pravo na korišćenje računara – to je jedan od mogućih razloga zbog kog deca ne govore odraslima kad postanu žrtve nasilja na internetu.
• Umesto same zabrane deci i mladima da ne iznose lične informacije, važno ih je naučiti kako ograničiti pristup drugih tim informacijama.
• Naučite više o mobilnima, internetu i osnovnim pojmovima koji se koriste u virtualnom svetu, tako da možete razgovarati s decom o njihovim aktivnostima  i iskustvima, ali i lakše razumeti virtualni svijet u kom deca odrastaju, a koji je puno drugačiji od onoga koji Vi poznajete.
• Informišite se i o programima koji filtriraju web stranice za koje ne želite da budu dostupne vašem detetu. Većina se tih programa može kupiti preko interneta, a neki su i besplatni. Neki internet pretraživači (Internet Explorer) imaju ugrađene filtere koji se mogu uključiti kako ne bi dopuštali pristup stranicama određenog sadržaja. Najčešće korišćeni filteri su ContentProtect, CYBERsitter i NetNanny. Programi za filtriranje su koristan alat za roditelje kako bi mogli usmeriti pažnju svoje dece na poučne i primerene sadržaje umesto nepoželjnih. U nekim antivirusnim programima, pa čak i besplatnima, koji se preuzimaju s interneta, ima i takav paket, npr. Punch program, pa osobu koja vam održava kućni kompjuter zamolite da ga instalira i poduči vas kako se njime koristiti. Ni takvi programi, međutim, nisu savršeni pa ih treba shvatiti samo kao pomoćno sredstvo. Najbolji su filter ipak vaše prisustvo, nadzor, pouka i podrška.

Sigurno korišćenje mobilnih telefona

• Naglasite detetu da pazi kome daje broj mobilnog.
• Upozorite ga neka se oprezno koristi nekom od chat usluga preko mobilnog.
• Ako dobije poruku s nepoznatog broja, neka ne odgovara. Recite mu da ne treba odgovarati ni na poznate brojeve ako se zbog sadržaja poruke oseća loše ili neprijatno. 
• Objasnite djetetu kako šala može lako od smešne da postane uvredljivom, i to da, ako je ljuto, može učiniti nešto zbog čega će poslije požaliti.
• Istaknite da bude oprezno kada šalje i prosljeđuje poruke drugima.
• Podstaknite dete da se pre slanja poruke zapita može li ona uvrediti ili na bilo koji način naštetiti onome ko poruku prima.
• Poučite dete da je prosleđivanje poruka koje vrijeđaju nekoga takođe nasilje pa da to ne radi.
• Postavite pravilo prema kom nije dopušteno putem mobilnog slati fotografije ili video zapise drugih ljudi bez Vašeg dopuštenja.
• Ako je dete dobilo neprimerenu poruku, poziv ili je bilo izloženo nasilju, podržite  ga i podstaknite da odmah razgovara s vama ili nekom drugom odraslom osobom u koju ima poverenja (poput nastavnika, školskog psihologa itd.), kako se problem ne bi pogoršao.

Najčešće se roditelji ne ustručavaju preuzeti brigu i odgovornost za ponašanje svoje dece u igri, školi ili u tuđoj kući. Ne mora biti drugačije ni kad je reč o onome što se događa posredstvom moderne tehnologije. Roditelji treba da razgovaraju sa svojom decom o kompjuterskoj etici, da dogovore pravila ponašanja na internetu i, kao najvažnije, definišu posledice kršenja tih pravila. Prisutnost odraslih koji nadgledaju situaciju na igralištima umanjuje količinu nasilja među vršnjacima. U školama koje povećaju broj dežurnih nastavnika na hodnicima, igralištima, u dvorištu, smanjen je broj nasilnih incidenata. Isto se može primijeniti na elektronsko nasilje.